Knji­žev­no ve­če po­sve­će­no nje­mač­koj knji­žev­no­sti ju­go­slo­ven­skih mi­gra­na­ta pod na­zi­vom „Eg­zil u je­zi­ku” odr­ža­no je, pred broj­nom pu­bli­kom, u Mul­ti­me­di­jal­noj sa­li Kul­tur­no-in­for­ma­tiv­nog cen­tra ,,Bu­do To­mo­vić”, u Pod­go­ri­ci.
Ovo knji­žev­no ve­če je za­vr­šna ma­ni­fe­sta­ci­ja pre­vo­di­lač­ke ra­di­o­ni­ce na­stav­ni­ka i stu­de­na­ta ger­ma­ni­sti­ke Uni­ver­zi­te­ta Cr­ne Go­re ko­ja je odr­ža­na pret­hod­ne sed­mi­ce na Fi­lo­lo­škom fa­kul­te­tu u Nik­ši­ću. To­kom ra­di­o­ni­ce stu­den­ti su či­ta­li i pre­vo­di­li od­lom­ke iz ro­ma­na i pri­ča na­gra­đi­va­nih nje­mač­kih auto­ra ju­go­slo­ven­skog po­ri­je­kla Sa­še Sta­ni­ši­ća, Me­lin­de Nađ Abo­nji, Ma­ri­ce Bo­dro­žić, Mar­ti­na Kor­di­ća i Ni­kol Lju­bić. Oni su u Nje­mač­ku do­šli po­sred­stvom rad­nih mi­gra­ci­ja, u iz­bje­gli­štvo, tra­že­ći azil, ili zbog stu­di­ja.
- Po­red po­ri­je­kla ovim auto­ri­ma za­jed­nič­ko je to što pi­šu na nje­mač­kom je­zi­ku, na je­zi­ku ko­ji im ni­je ma­ter­nji, ali na ko­jem su se ško­lo­va­li i for­mi­ra­li kao pi­sci, u ko­ji su emi­gri­ra­li i uči­ni­li ga svo­jom lič­nom i naj­va­žni­jom iz­ra­žaj­nom for­mom – ka­za­la je doc. dr Je­le­na Kne­že­vić. Ona je do­da­la da svi po­me­nu­ti auto­ri ve­o­ma ma­lo go­vo­re svoj ma­ter­nji je­zik.
- Oni su vr­lo ra­no po­če­li da ži­ve i mi­sle na nje­mač­kom je­zi­ku, ali ih te­me sa pro­sto­ra biv­še Ju­go­sla­vi­je po­ve­zu­ju. Sva nji­ho­va dje­la su na­sta­la na nje­mač­kom je­zi­ku, iz­u­zev Sa­še Sta­ni­ši­ća ko­ji po­vre­me­no pi­še i na en­gle­skom je­zi­ku. On je ste­kao sla­vu i pre­ve­den je na 31 je­zik – ka­za­la je Kne­že­vić. Ona je do­da­la da da­nas u Nje­mač­koj po­sto­ji oko 250 auto­ra, eta­bli­ra­nih nje­mač­kih pi­sa­ca iz svih kra­je­va svi­je­ta, te da se slo­bod­no mo­gu za­ne­ma­ri­ti i za­bo­ra­vi­ti iz­ra­zi po­put ,,ga­ster­baj­ter­ska knji­žev­nost” ili ,,mi­grant­ska knji­žev­nost”.
- Od 1985. go­di­ne Fon­da­ci­ja Ro­bert Boš do­dje­lju­je na­gra­du za naj­bo­lju knji­gu na nje­mač­kom, pi­sci­ma ko­ji­ma nje­mač­ki ni­je ma­ter­nji je­zik, pa se mi­grant­ska knji­žev­nost po toj na­gra­di i pi­scu či­je ime no­si da­nas, uglav­nom na­zi­va ,,Ša­mi­so li­te­ra­tu­ra” - ka­za­la je doc. dr Je­le­na Kne­že­vić.
Zna­ča­jan dio ve­če­ri bio je po­sve­ćen či­ta­nju od­lo­ma­ka iz ro­ma­na Sa­še Sta­ni­ši­ća, Me­lin­de Nađ Abo­nji, Mar­ti­na Kor­di­ća i dru­gih sa­vre­me­nih nje­mač­kih pi­sa­ca ju­go­slo­ven­skog po­ri­je­kla. Od­lom­ke obi­lje­že­ne ti­pič­no ju­go­slo­ven­skim mo­ti­vi­ma, ali i od­li­ka­ma do­bre knji­žev­no­sti uop­šte, na nje­mač­kom i u sop­stve­nom pre­vo­du či­ta­li su stu­den­ti ger­ma­ni­sti­ke: Bo­ja­na Ra­ko­če­vić, Je­le­na Da­šić, Amel Pi­li­ca i Mla­den Ra­do­je­vić. Za uvod u tzv. mi­grant­sku knjžev­nost na nje­mač­kom je­zi­ku i mo­de­ra­ci­ju ve­če­ri bi­la je za­du­že­na doc. dr Je­le­na Kne­že­vić. A.Ć.